- Лекција
Увод у географију
ГЕОГРАФИЈА- наука која проучава раширеност и међусобни однос природних појава и резултата друштвеног рада материјализованог на Земљиној површини.
Име:
– грч. Геа- Земља, графеин- писати
– оснивач географије- Ератостен (3. в. пне)
Ератостен
– Анаксимандер -израдио прву познату карту
– Кратес – израдио је први глобус
– Птоломеј -утемељио геоцентрични систем
– ИТИНЕРАРИ- путне карте које су израђивали Римљани
– Ал Идризи- највећи арапски картограф
– ПОРТУЛАНИ – поморске карте (средњи век)
– доба великих географских открића – Колумбо, 1492. г.
– 19. в. – развој модерне географије- Александер фон Хумболт и Карл Ритер
Дефиниције географије:
(1) Карл Ритер- Географија је наука која проучава узајмно дејство три главна омотача: ваздуха, воде и земље. Њен предмет проучавања је простор на површини Земље. Простор је скелет географије и уједно основ да се мноштво историјских чињеница доведе у системску везу.
(2) Алфред Хетнер- Географија је хоролошка наука- наука о Земљиној површини, она проучава Земљин простор у његовој различитости и узајамним просторним односима. Она није ни природна, ни друштвена наука већ и једно и друго. Географија не испитује ни развој ни суштину предмета који проучава већ само њихов однос у простору. Предмет географије представља природа појединих индивидуалних простора или места на Земљи.
(3) Пол Видал де ла Блаш- Непосредан предмет проучавања географије је Земљина површина, тј. укупност појава насталих у зони контакта чврстих, течних и ваздушних маса.
(4) Дефиниција из Резолуције Aмеричког географског друштва (1954.)- Географија је наука која проучава размештај предмета на Земљиној површини и њихове међусобне везе које одређују карактер појединих територија.
(5) Питер Хагет- Географија је систем наука са неколико подсистема. Она истражује просторну организацију људског друштва и његове узајамне односе са географском средином.
(6) Дефиниција из Резолуције X конгреса географа СФРЈ (1977.)- Географија је комплексна наука односно систем природних и друштвених географских научних дисципина које проучавају природне и производно – територијалне комплексе и њихове компоненте, те законитости у систему природа – друштво.
(7) Проф. др Душан Гавриловић- Географија је скуп научних дисциплина које се баве проучавањем природне средине и друштва.
Предмет проучавања географије су простор и појаве на површини планете Земље. Тај простор састоји се од четири омотача.
Чврсти површински омотач Земље назива се литосфера. Чини је стеновита Земљина кора.
Водени омотач назива се хидросфера и обухвата океане, мора, језера, реке и све друге воде.
Гасовити (ваздушни) омотач обавија целу површину планете Земље и њега зовемо атмосфера.
Биосфера је омотач који обухвата целокупан живи свет на планети Земљи. Биосфера се налази у сва три претходна омотача.
Четири омотача Земље заједно чине јединствен омотач називају се географски омотач.
Подела географије:
1. ОПШТА ГЕОГРАФИЈА
А) ПРИРОДНА (ФИЗИЧКА) ГЕОГРАФИЈА:
– математичка географија
– геоморфологија (рељеф)
– климатологија (клима)
– хидрологија (воде на Земљи)
– биогеографија (биљни и животињски свет)
– педологија (тло)…
Б) ДРУШТВЕНА (СОЦИЈАЛНА) ГЕОГРАФИЈА:
– географија становништва, демографија (становништво)
– географија насеља (насеља): рурална географија (село и примарни сектор) и урбана географија (градови)
– економска географија: аграрна географија, индустријска географија, саобраћајна географија, туристичка географија…
– политичка географија