Лекција 14. (5. Разред)

    14.  Време и климатски елементи 

Кључни појмови:
Време
Инсолација
Температура ваздуха
Ваздушни притисак
Ветар
Влажност ваздуха
Облачност
Падавине

Време је тренутно стање климатских елемената изнад неког места у тренутку осматрања и мерења.

Климатски елементи су:

  • инсолација,
  • температура ваздуха,
  • ваздушни притисак,
  • ветар,
  • влажност ваздуха,
  • облачност и
  • падавине.

Инсолација представља количину трајања Сунчевог сјаја изнад неког места. Мери се хелиографом а изражава се у сатима.

Температура ваздуха представља степен загрејаности ваздуха. Мери се термометром и изражава се у степенима целзијуса. Температура ваздуха се смањује од екватора према половима, као и са повећањем надморске висине.

Слика 1. Термометар

A thermometer with a red stripe

Description automatically generated

Термометар

Земљина површина изложена је ваздушном притиску који потиче од тежине ваздуха. Када се температура ваздуха повећава ваздух постаје лакши и врши мањи притисак на подлогу. Поље сниженог ваздушног притиска назива се циклон. Снижавањем температуре ваздуха, ваздух постаје гушћи и тежи. Подручје повишеног ваздушног притиска назива се антициклон. Ваздушни притисак се мери барометром, а изражава се у милибарима.

Ветар представља хоризонтално кретање ваздуха. Настаје као последица кретања ваздуха из области вишег ка областима нижег ваздушног притиска. Брзина ветра се мери анемометром а изражава у метрима у секунди. Правац ветра се утврђује ветроказом.

Ветрове делимо на:

  • сталне (пасати, антипасати, западни и источни ветрови),
  • периодичне (монсуни) и
  • локалне (кошава, бура, ураган, тајфун итд).

Влажност ваздуха је садржај водене паре у ваздуху. Мери се хигрометром, а изражава се у процентима.

Прекривеност неба облацима назива се облачност. Водена пара се претвара у мале капи воде или комадиће леда и тако ствара облаке.

Слика 2. Облачност

A close-up of clouds

Description automatically generated

Облачност

Падавине настају када капљице у облаку постану довољно тешке, и почну да падају на Земљину површину у течном или чврстом облику. Према месту настанка падавине могу бити високе (киша, снег и град) и ниске (роса, слана, иње и поледица). Количина падавина се мери кишомером, а изражава у милиметрима.

Провери знање кроз игру: