19. Својства и кретање морске воде
Кључни појмови:
Салинитет
Температура
Боја и провидност
Таласи
Морске мене
Морске струје
Воде мора и океана се разликују по:
- сланоћи,
- температури,
- боји и
- провидности.
Салинитет (сланоћа) представља количину растворених соли у води. Изражава се у промилима и показује колико грама соли има у једном килограму морске воде. Просечан салинитет Светског мора износи 35 промила. Највећи салинитет има Црвено море.
Температура морске воде је највећа око екватора, а смањује се према половима и са порастом дубине. У тропским областима температура воде износи око 27 степени С.
Морска вода је безбојна али најчешће нам се чини да је плавкаста или зеленкаста. То зависи од дубине, чистоће, доба дана, временских прилика, биљног и животињског света. Провидност мора зависи од количине талога који носе реке, боје стена, планктона и слично. Саргашко море има провидност од 67 метара.
Морска вода се креће у виду:
- таласа,
- морских мена и
- морских струја.
Таласи настају под утицајем ветрова и представљају кретање површинских слојева морске воде. Таласи могу настати и као последица земљотреса или вулканских ерупција, те таласе зовемо цунами.
Морске мене настају под утицајем привлачних сила Месеца и Сунца и представљају наизменично издизање и спуштање нивоа мора. Издизање се назива плима, а спуштање осека. У току 24 часа јављају се по два пута.
Морске струје настају под утицајем сталних ветрова и представљају кретање површинских слојева воде. Морске струје могу бити топле и хладе. Голфска струја је најпознатија топла морска струја на свету, док је најпознатија хладна морска струја Хумболтова.
Слика 1. Голфска струја
Голфска струја је морска струја у северном Атлантику. Голфска струја је слична огромном грејачу, због кога велики делови западне Европе, као што су Енглеска, Ирска, Скандинавија имају много топлију климу него што би се очекивало због њихове северне локације.