20. Воде на копну – реке и језера
Реке
Кључне речи:
Издан
Артешка издан
Извор
Речно корито
Ушће
Речни систем
Речна мрежа
Речни слив
Воде на копну делимо на:
- подземне и
- површинске.
Подземне воде се јављају у виду издани и артешких вода.
У површинске воде спадају:
- реке,
- језера,
- мочваре и
- ледници.
- Воде које се налазе у Земљиној унутрашњости називају се подземне воде. Када површинска вода дође до непропусних стена, ту се сакупља и тако настаје подземна вода издан. Подземна вода заробљена између два непропусна слоја назива се артешка издан.
Место на коме вода избија на површину назива се извор. Постоји више типова извора: гејзири, минерални извори и врела. - На наредном видео снимку погледај на који начин гејзир избацује воду.
. Минерални извори су подземне воде које су богате раствореним минералним материјама, које имају лековито својство. Врела су јаки крашки извори.
Река је водени ток који се креће речним коритом. Извор је место где настаје река. Удубљење којим река тече назива се речно корито. Равничарске реке имају кривудав ток, те кривине се називају меандри. Ушћа су места где се река улива у океан, море, језеро или другу реку. Ушћа могу бити нормална, левкаста (естуарска) и делтаста.
Река са својим притокама чини речни систем (нпр. Нишава са својим притокама). Све реке неке територије чине речну мрежу (нпр. све реке Србије чине речну мрежу Србије). Речни слив је територија са које сва вода отиче у једну реку, језеро, море или океан (нпр. већина река Србије припада сливу Црног мора).
Провери знање кроз игру :
Језера
Кључни појмови:
Језера
Настанак језера
Мочваре
Ледници
Језера су удубљења на копну која су испуњена водом.
Сва језера по настанку језерских басена могу бити:
- природна и
- вештачка.
Природна језера могу бити:
- тектонска (настала у тектонским удубљењима на копну – Бајкалско језеро),
- реликтна (остаци некадашњих мора – Каспијско језеро),
- вулканска (у кратерима некадашњих вулкана).
- ерозивна (настала деловањем воде, ветра и леда),
- речна (настају у напуштеним меандрима равничарских река – Обедска бара),
- крашка (настају у крашким удубљењима – Скадарско језеро),
- еолска (настају у удубљењима која су настала радим ветра – Палићко језеро),
- ледничка (настају у удубљењима које је створио ледник).
- акумулативна (настају преграђивањем речних и ледничких долина акумулативним наносима – језера Комо и Мађоре у Италији).
Вештачка језера настају преграђивањем речних долина бранама ради добијања електричне енергије, водоснабдевања, наводњавања и туризма. Највеће вештачко језеро у Србији је Ђердапско.
Ђердапско језеро
У воде на копну спадају мочваре, као и ледници на високим планинама и у поларним областима.
Мочваре су плитка удубљења бујне вегетације, у којима се вода задржава краћи или дружи период у току године. Важно су станиште риба, птица, инсеката, водоземаца и гмизавца.
Ледник је покретна маса леда која настаје од слатке воде излучене у виду снега у поларним областима или у највишим деловима високих планина. Око 70% укупне пијаће воде на Земљи заробљено је у леду.
Слика 1. Ђердапско језеро
Слика 2. Палићко језеро
Домаћи задатак :
Истражите податке о Палићком и Ђердапском језеру, мапирати у гугл мапи локације наведених језера.