22. Распрострањеност биљног и животињског света
Кључни појмови:
Биосфера
Природне зоне
Хоризонтална зоналност
Вертикална зоналност
Биосфера представља омотач планете Земље насељен живим светом. Распрострањеност живог света на Земљи зависи од биотичких и абиотичких фактора. Биотички фактори су жива бића која утичу на друга жива бића, док абиотички фактори представљају карактеристике климе, воде и рељефа на распрострањеност живог света на Земљи. Биотички и абиотички фактори чине екосистем који обухвата јединство живе и неживе природе.
Природне зоне на Земљи се смењују хоризонтално (од екватора према половима) и вертикално (са порастом надморске висине).
Према хоризонталној подели можемо издвојити осам природних зона:
- тропске (кишне) шуме,
- саване,
- пустиње,
- суптропска вегетација,
- степе,
- шуме умереног појаса,
- тундре и
- поларне пустиње.
Тропске кишне шуме се простиру око екватора у Средњој и Јужној Америци, Африци, југоисточној Азији и североисточној Аустралији. Богате су биљним светом: махагони, каучук, бамбус, кафа, пузавице итд. Од животиња су заступљене: тигар, јагуар, разне врсте мајмуна, гуштери, змије, бројне врсте птица и инсеката. Тропске кишне шуме имају више имена: џунгле (Малајски архипелаг), прашуме (слив реке Конго) и селваси (слив реке Амазон).
Северно и јужно од тропских кишних шума пружају се саване. То су предели обрасли високом травом са ретким и усамљеним дрвећем. Најзаступљеније су у Африци. Јужној Америци и Аустралији, Најпознатије биљне врсте су: баобаб, акације и еукалиптуси, а од животињских врста: жирафе слонови, антилопе, лавови, леопарди, носорози, зебре, хијене итд.
У најсушнијим деловима жарког и умереног појаса простиру се пустиње. Најпознатије су: Сахара и Калахари у Африци, Гоби и Тар у Азији, Сонора и Мохава у Северној Америци, Атакама у Јужној Америци, Велика пешчана пустиња и Викторија у Аустралији. Биљни и животињски свет је оскудан. Од биљака су заступљене палме и кактуси, а од животиња камиле, гмизавци и мањи сисари.
Средоземна вегетација је заступљена уз обале Средоземног мора, у Калифорнији, јужној Африци, југоисточној Аустралији и средишњем Чилеу. Најзаступљеније биљне врсте су: лимун, наранџа, смоква, маслина, винова лоза и друге. Од животиња заступљени су зечеви, дивокозе, овце, магарци, гуштери, змије и бројни инсекти.
Степе се простиру у умереном појасу са количином падавина до 500 mm и у тропском појасу између савана и пустиња. Степе су обрасле ниском травом и у њима нема дрвећа. Од животињских врста има шакала, којота, лисица, вукова итд.
У области умереноконтиненталне климе Европе, Северне Америке и Азије заступљене су шуме умереног појаса. То су листопадне шуме букве, храста, граба и других дрвећа. Идући према северу, листопадне шуме прелазе у четинарске које се називају тајге. Од животиња су заступљене: дивље свиње, куне, лисице, јелени, срне, вукови, медведи и друге.
У најсевернијим деловима Евопе, Азије и Северне Америке, у областима у којима је заступљена субполарна клима простиру се тундре. У овој зони нема дрвећа а сиромашни биљни свет чине углавном маховине, лишајеви и ниска трава. Од животиња заступљени су ирваси, поларне лисице и разне врсте птице. На крајњем северном и јужном делу земље налази се област поларних пустиња.
Вертикална зоналност подразумева смену природних зона са порастом надморске висине
У умереним појасевима природне зоне се смењују на следећи начин:
- листопадне шуме,
- мешовите шуме,
- четинарске шуме,
- планинске ливаде и пашњаци,
- области вечитог леда и снега.
Јелен
Пустиња