Лекција 23. (5. Разред)

    23. Угроженост и заштита живог света

Kључни појмови:


Природна богатства
Негативан утицај човека
Заштита животне средине
Одрживи развој

Природна богатства су земљиште, биљке, животиње, ваздух, воде, шуме и слично. Природна богатства су добра која су неопходна за опстанак човека али и читавог живог света. Промена климе и природне непогоде су негативно утицале на живи свет. Осим природних фактора на угроженост живог света велики утицај имају и људи.

Негативни утицаји човека на биљни и животињски свет су:

  • прекомерна сеча шума,
  • ерозија,
  • уништавање животињског станишта,
  • изградња путева и брана,
  • ширење депонија,
  • загађење воде, ваздуха и земљишта,
  • ширење пустиња,
  • пожари,
  • претерани лов и риболов.

Да би се смањило загађење природе и заштитио живи свет, човек мора да предузме конкретне кораке у заштити животне средине. Законом су заштићена станишта биљних и животињских врста проглашавањем резерватима природе и националним парковима.

Слика 1. национални парк Ђердап

A river between mountains

Description automatically generated

Национални парк “Ђердап“

Начин на који човек може да заштити биљни и животињски свет:

  • доношење законских прописа,
  • законска заштита биљних и животињских врста,
  • забрана лова,
  • забрана брања и унииштавања биљака,
  • забрана коришћења хемијских средстава,
  • смањење емисије издувних гасова,
  • прерада отпада,
  • проглашење паркова природе и националних паркова.

Циљ сваког друштва треба да буде одрживи развој, развој који задовољава потребе човека, а не угрожава опстанак будућих генерација.

Од заштићених биљних и животињских врста на простору Србије посебно се истичу Панчићева оморика, росуља, рунолист, гороцвет, белоглави суп, орао, мрки медвед, видра и друге.

Провери знање :                                                                                                                                                      

                                                                                                   Професор географије 

                                                                                                     Валентина Фетаховић