Државе Балканског полуострва
Државе Јужне Европе
https://www.purposegames.com/game/8h0yfVbJ8YL
Направити у пурпорсгамес , видећеш шаблон.
Република Србија
Кључни појмови:
Република Србија
Република Србија
Површина: 88.499 км²
Број становника: 9.024.734
Густина насељености: 101,9 становника по км²
Главни град: Београд
Валута: Динар
Рељеф: На северу је пространа Панонска низија, док је на југу претежно заступљена планинско-котлинска област. Највеће планине су: Шар планина, Проклетије, Стара планина, Копаоник, Тара, Златибор, Златар, Голија, Јастребац и друге. Највиши врх је Велика Рудока на Шар планини.
Клима: У већем делу Србије заступљена је умереноконтинентална клина. Панонска низија на северу има континенталну климу. У Планинској области изнад 800 метара надморске висине заступљена је планинска клима. У Пожешкој, Александовачкој и Врањској котлини заступљена је жупна клима.
Воде: Србија је богата водама. Највеће реке су: Дунав, Сава, Тиса, Велика Морава, Западна Морава и Јужна Морава. Највеће језеро је Ђердпаско. Ово језеро је по настанку вештачко и налази се на реци Дунав. Србија је богата изворима минералне и термоминералне воде.
Становништво и насеља: Најбројнији народ су Срби са уделом од 83,3%. У нашој земљи живе и други народи: Мађари, Бошњаци, Албанци, Роми, Хрвати, Румуни, Бугари итд. Већина становника Србије живи у градовима. Највећи градови су Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Лесковац, Суботица, Панчево и други.
Привреда: Плодно земљиште и повољна клима погодују развоју пољопривреде, посебно ратарства на подручју Војводине. У брдско-планинским пределима развијено је воћарство, виноградарство и сточарство. Србија је богата ресурсима: угаљ, нафта, гас, бакар, олово, цинк итд. Индустрија је у развоју.
Република Црна Гора
Површина: 13.812 км²
Број становника: 625.000
Густина насељености: 45,3 становника по км²
Главни град: Подгорица
Валута: Евро
Рељеф: Црна Гора је претежно планинска земља. Преовлађују Динарске планине са највишим врхом на Проклетијама – Зла колата. Мањи део Црне Горе је равничарски у приморском појасу и у долинама реке Зете и Мораче. У приморју се истиче Бококоторски залив.
Клима и воде: Клима је средоземна у приморју, док се у планинском делу креће од умереноконтиненталне до планинске. Црна Гора излази на Јадранско море у дужини од око 300 км. Најдужа река је Тара. Највеће језеро је Скадарско. Бројна су и ледничка језера: Биоградско, Плавско, Црно и друга
Становништво и привреда: Највећи проценат становништва чине Црногорци, а затим следе Срби, Албанци, Бошњаци и други. Већина становника говори српски језик. У привредном погледу слабије је заступљена пољопривреда и индустрија. Најважнија привредна грана је туризам на Јадранском приморју. Већи градови су Подгорица, Никшић, Херцег Нови и други.
Провери знање кроз игру.
Босна и Херцеговина
Површина: 51.197 км²
Број становника: 3.531.195
Густина насељености: 68,9 становника по км²
Главни град: Сарајево
Валута: Конвертибилна марка
Рељеф: Босна и Херцеговина је претежно планинска држава. У централном делу се пружају Динарске планине, док према северу рељеф постаје брежуљкаст и прелази у Панонску низију у долини реке Саве. Највиши врх је Маглић. БиХ излази на Јадранско море у дужини од 20 км код града Неума.
Клима и воде: Најважније реке Босне и Херцеговине су Дрина, Сава, Неретва и Врбас. Клима је највећим делом умереноконтинентална, високе планине имају планинску климу, док приморје има одлике средоземне климе.
Привреда: Половина територије Босне и Херцеговине је под шумама. Од природних богатства поред шума издвајају се резерве угља, олова, цинка и друго. Камена со се експлоатише у Тузли. Индистрија Босне и Херцеговине је у развоју. Важне гране су црна металургија, метална и дрвна индустрија. Реке располажу великим хидроенегетским потенцијалом.
Становништво и насеља: Према резултатима пописа од 2013. године, од укупног становништва Бошњаци чине 50,1%, Срби 30,8%, Хрвати 15,4% и остали. Босна и Херцеговина је подељена на два ентитета: Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску, док дистрикт Брчко има посебан статус. Највећи градови су: Сарајево, Бања Лука, Мостар, Тузла и други.
Република Хрватска
Површина: 56.594 км²
Број становника: 3.871.833.
Густина насељености: 75,7 становника по км²
Главни град: Загреб
Валута: Евро
Рељеф: Хрватска је највећим делом низијска земља јер преко 50% њене територије не прелази 200 метара надморске висине. Планински део земље је представљен Динарским планинама. Половину територије обликују изразити облици крашког рељефа. Обала приморја је веома разуђена са бројним острвима и полуострвима. Највећа острва су: Црес, Крк, Брач, Хвар и друга.
Клима и воде: На истоку земље клима има континенталне одлике, док је на приморју медитеранска. У централном делу државе је умереноконтинентална. Хрватска има излаз на Јадранско море у дужини од 1.778 км. Најдуже реке су: Сава, Драва, Купа и Дунав. Најпознатија језера су Плитвичка језера.
Привреда: Преко 40% територије Хрватске је под шумама, тако да шуме представљају значајно природно богатство. Постоје значајне резерве нафте и гаса. Пољопривреда је развијена и претежно доминира производња житарица. Најважнија привредна грана је туризам.
Становништво и насеља: Највећи удео у становништву чине Хрвати са преко 90%, док су на другом месту Срби са 4%. Демографска слика Хрватске је неповољана, а број становника се смањује. Највећи град Хрватске је Загреб. Остали велики градови су Сплит, Осијек, Ријека, Дубровник и други.
Провери знање кроз игру :
Република Словенија
Површина: 20.273 км²
Број становника: 2.066.880
Густина насељености: 101,9 становника по км²
Главни град: Љубљана
Валута: Евро
Рељеф: Словенија је претежно планинска земља где се посебно истичу Алпи и Динариди. Највиши врх државе је Триглав и налази се на Јулијским Алпима. За Јулијске Алпе карактеристични су глацијални облици рељфа. На територији Словеније заступљени су и крашки облици представљени бројним пећинама, а најпознатија је Постојнска јама.
Клима и воде: Клима Словеније је највећим делом континентална, уз приморје је средоземна, а на високим планинама планинска. Највеће реке Словеније су: Сава, Драва, Мура, Купа, Крка и друге. Држава је богата и језерима, а највећа су Бохињско, Бледско и Триглавска језера.
Привреда: Више од половине територије државе је прекривено шумама, тако да шуме представљају велико природно богатство. Пољопривреда је развијена. Словенија има скромна лежишта угља, нафте, олова и цинка. Најзначајнија су налазишта живе. Словенија има високоразвијену индустрију.
Становништво и насеља: Словенија је прилично етнички хомогена. Словенци чине преко 80% становништва. Највећи део становништва припада католичкој вероисповести, мада се и тај број смањује, а све више повећава удео атеиста. Највећи градови су Љубљана и Марибор.
Република Северна Македонија
Површина: 25.713 км²
Број становника: 1.836.713.
Густина насељености: 81,8 становника по км²
Главни град: Скопље
Валута: Денар
Рељеф: Рељеф Македоније представља смену планина и котлина. У западном делу државе налазе се највише планине, а највиши врх је на планини Кораб – Велики Кораб. Међу високим планинама истиче се и Шар планина. Између планина се налазе бројне котлине: Охридска, Пелагонијска и друге.
Клима и воде: У Северној Македонији је заступљена измењено-средоземна клима, чије су одлике нешто топлија лета и нешто хладније зиме него у правој средоземној клими. Најважније реке су: Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Струмица, Црни Дрим и друге. Највећа језера су: Охридско, Преспанско и Дојранско.
Привреда: Повољна клима пружа одличне услове за гајење воћа, поврћа, дувана, пиринча и других пољопривредних култура. Северна Македонија је позната по гајењу винове лозе и производњи вина. Од руда располаже оловом, цинком, гвозденом рудом, бакром, сребром и мермером. Индустрија је у развоју.
Становништво и насеља: Македонци чине већинско становништво са уделом од 60%, док Албанци чине око 25%, углавном у западном делу државе. Главни и највећи град је Скопље. Остали велики градови су: Прилеп, Битољ, Велес, Ђевђелија, Охрид, Куманово, Тетово и други.
Република Грчка
Површина: 131.957 км²
Број становника: 10.761.523
Густина насељености: 81,5 становника по км²
Главни град: Атина
Валута: Евро
Географски положај: Грчка се простире у јужном делу Балканског полуострва, између Егејског мора на истоку, Јонског мора на западу и Средоземног мора на југу. Налази се на раскрсници путева између Европе, Мале Азије и Северне Африке.
Рељеф: Рељеф Грчке је највећим делом планински. На западу земље пружају се Пиндске планине. Највише планина Грчке је Олимп, са врхом Митикас. Низије заузимају само 20% територије. Највеће низије су Тесалија, Солунска низија и Тракија. Обале Грчке су веома разуђене са преко 2000 острва.
Клима: Медитеранска клима је заступљена у највећем делу Грчке, док унутрашњи делови имају одлике умерене климе, а највиши делови планинску климу.
Воде и вегетација: Све веће реке на територији Грчке долазе из суседних држава. Најдуже реке су Вардар, Струма и Марица. Највећа језера су Дојранско и Преспанско на северу државе. Од вегетације су заступљене углавном медитеранске биљне врсте, док су на већим надморским висинама мешовите и четинарске шуме.
Становништво и насеља: Грчка има преко 10 милиона становника, а чак 98% становништва чине Грци. Грчкој православној цркви припада 95% становништва. Главни и највећи град је Атина, док је Солун други по величини град у Грчкој и важна лука.
Привреда: Грчка се сматра привредно развијеном земљом. Најважнија пољопривредна грана је воћарство. Риболов је традиционална делатност Грчке, док је сточарство мање развијено. Индустрија је развијена иако Грчка има скромно рудно богатство. Бродоградња и поморство имају велики значај и традиционалне су делатности Грчке.
Република Бугарска
Површина: 110 994 км2
Број становника : 6.863.422
Густина насељености: 6 ст / км2
Главни град : Софија
Лекција драгог колеге : Ведрана Зубана из БИХ
Република Албанија
Површина : 28 748 км2
Број становника : 2 278 000
Густина насељености : 79 ст / км2
Главни град : Тирана
Рељеф : планинско подручје заузима око 70% површине Албаније. Остатак чине алувијалне равни, које сезонски примају падавине.
Источно од низија простиру се централне висоравни, зване Чемернија – област углавном умерених висина, између 305 и 915 m надморске висине, са неколико тачака вишим од 1.520 m. Померања тла на западном рубу централних висоравни изазива честе, а повремено и јаке земљетросе.
Планине источно од појаса серпентинита су највише у Албанији, са преко 2.754 m надморске висине у венцу планине Кораб. Заједно са Проклетијама и појасом серпентинита, источне висоравни су неравније и недоступније од било код другог дела Балканског полуострва.
Воде : велики део слива Белог Дрима смештен је у Метохији и пролази североисточном границом Албаније. Три језера на истоку, које Албанија дели са својим суседима, као и реке које утичу у њих, отичу у Црни Дрим. Подела слива на југу је таква да он продире 75 km на територију Грчке у једном тренутку. Неке приоке реке Вјосе извиру у овом региону. Изузетак представља река Бојана. Она је прокопана у делу између Скадарског језера и Јадранског мора, тако да се њоме може пловити малим бродовима. За разлику од планинских делова у којима је ток реке веома брз, у равницама реке стално мењају своја корита доносећи речни материјал, стварајући тако “отпад” од земљишта које носе са собом.
Клима у земљи је изузетно променљива и разнолика због разлика у географској ширини, дужини и надморској висини. Албанија има претежно медитеранску и континенталну климу, са четири различита годишња доба.
Питања животне средине у Албанији укључују загађење ваздуха и воде, климатске промене, управљање отпадом, губитак биодиверзитета и очување природе.
Становништво :Према процени из 2011 82,6% становништва чине Албанци, уз грчку мањину од 0,9% .Многи Албанци живе у околним регијама: На Косову и Метохији (око 1,8 милиона), у Македонији (око 500.000), у централној Србији (61.647 према попису из 2002, махом на југу) и у Црној Гори (око 30.000). Преко 600.000 Албанаца је емигрирало у Грчку од 1990; а велики број је отишао у друге земље.
Привреда : Албанија је једна од најсиромашнијих европских држава. Половина економски-активног се бави пољопривредом а петина ради у иностранству. Економски проблеми су, између осталих, висока стопа незапослености, корупција све до високих нивоа власти, и организовани криминал.
Земља готово да нема извоз, а увози велике количине хране из Грчке и Италије. Прилив новца је махом од финансијске помоћи и од људи који раде у иностранству.
Направити у гениалиу спајање главних градова са државама са земљама Јужне Европе.