Природне одлике Аустралије
Кључни појмови:
Рељеф
Клима
Воде
Биљни и животињски свет
Рељеф: Са просечном надморском висином од 300 m Аустралија је најнижи континент. У потпуности је изграђен од старих стена тако да је једини континент на коме нема веначних планина. У прошлости је била део прастарог копна Гондване. У источном делу Аустралије пружају се Велике разводне планине које се у области Аустралијских Алпа, издижу преко 2.200 m надморске висине. Ту се налази највиши врх Аустралије – Кошћушко (2.234 m). Ове планине се стрмо дижу са обале и полако се спуштају према унутрашњости у Средњоаустралијску низију. Читав остали део континента западно од ове низије представља једноличну Западноаустралијску висораван од 300 до 500 m надморске висине. На југу континента се налази равница Нуларбор.
Клима: Аустралију тачно по средини сече јужни повратник тако да се северна половина налази у жарком, а јужна у умереном топлотном појасу. Источна Аустралија има влажну суптропску климу, док на северу влада влажна тропска клима. Велико подручје Западноаустралијске висоравни одликује сува тропска и суптропска клима. На крајњем југу Аустралије заступљена је средоземна клима док на острву Тасманија влада права океанска клима.
Воде: Аустралија је континент са најслабије развијеном речном мрежом и највећим унутрашњим сливом на свету. Највећа река је Мари (2.600 km) са притоком Дарлинг у југоисточној Аустралији. У средишњим и западним деловима јављају се повремени токови. Бројна су сува речна корита која се називају крикови. У њима се вода појави само за време ретких киша. Језера су углавном ретка и повремена. Јављају се углавном после већих падавина. Највеће је Ејрово језеро, слано је и без отицања. Подземне воде захватају једну трећину континента. У западној и централној Аустралији артешки бунари су главни извор питке воде, налазе се на 100 – 2.000 m дубине а вода се пумпама ветрењачама извлачи на површину.
Биљни и животињски свет: У Аустралији је јасно изражена зоналност. Тропске кишне шуме прекривају северне и североисточне делове континента. У влажним тропским шумама расту разне врсте палми, фикуса и папрати. На Великим разводним планинама као и на источним и југоисточним обалама преовлађују шуме еукалиптуса. Према унутрашњости шуме постепено прелазе у саване, полупустиње и пустиње. Једна четвртина површине Аустралије су праве пустиње: Симпсонова пустиња, Велика Викторијина пустиња, пустиња Танами, Гибсонова пустиња, Велика пешчана пустиња и равница Нуларбор чији назив у преводу значи “без дрвећа“.
За животињски свет Аустралије карактеристични су кенгури. Најзаступљенији је велики црвени кенгур. Коале су мали торбари који насељавају шуме еукалиптуса док су од осталих врста заступљени кљунари, тасманијски ђаво, дивљи пас динго, птица ему, птица киви, рајска птица, црни лабуд, више врста папагаја, крокодили, гуштери, велики број змија отровница од којих су неке најотровније на свету. Екосистем Аустралије је јединствен али и веома осетљив, а многе биљне и животињске врсте су истребљене. Данас су велика подручја на континенту заштићена и представљају националне паркове под строгом контролом и заштитом.
Провери знање кроз игру: