Границе и проблеми пограничних крајева
Кључни појмови:
Суседи
Границе
Пограничне области
Република Србија се граничи са осам држава, Мађарска, Румунија, Бугарска, Северна Македонија, Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска.
На наредној мапи погледај суседе Србије.
<iframe src=”https://www.google.com/maps/d/embed?mid=1jKoM0Uai-Af2lZMo2uP45j-02XOalro_&ehbc=2E312F” width=”640″ height=”480″></iframe>
Урадити у гугл мапи ( суседи Србије )
Укупна дужина граница износи 2.361,7 км. За разлику од границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији које су међународно утврђене, границе према Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији које су настале након распада СФРЈ, нису у потпуности дефинисане.
Србија има природне и вештачке границе. Природне границе се могу одредити на основу природних обележја, док су вештачке границе настале као резултат договора међу државама.
Наша држава има најдужу границу са Румунијом, а најкраћу са Албанијом.
Природне границе које чине планине су граница према Бугарској дуж Старе планине, према Северној Македонији дуж Шар планине, док према Албанији Проклетије представљају природну границу. Река Дунав представља природну границу са Хрватском и Румунијом, а река Дрина природну границу са Босном и Херцеговином.
Слика 1. Река Дунав , граница са Румунијом
Река Дунав
Пограничне области су углавном изолована подручја посебно у брдско планинским областима, тако да је у овим областима заступљена депопулација, убрзано смањивање броја становника. Ова појава је најизраженија у пограничним општинама према Северној Македонији, Бугарској и Румунији. Пограничне општине према Мађарској и Румунији имају повољније демографске и економске карактеристике.
Провери знање кроз игру: