Српско-македонска маса
Кључни појмови:
Српско-македонска маса
Планине
Композитна речна долина
Српско-македонска маса је најстарије копно Србије и Балканског полуострва. Простире се између Вардарске зоне на западу и Карпато-балканида на истоку и обухвата шири појас око Јужне Мораве и ужи појас око Велике Мораве. Ове планине су раседне и изграђене су претежно од магматских и метаморфних стена, док су дна котлина прекривена језерским и речним седиментима.
Највиша планина ове зоне је Бесна Кобила, а поред ње се источно од Јужне Мораве налазе и Рујан, Дукат, Варденик, Чемерник, Оштрозуб, Бабичка гора, Селичевица. Западно од Јужне Мораве ову област чине Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача и Јастребац. Вршачке планине су најниже планине у Српско-македонској маси, али је зато њихов врх – Гудурички врх (641 м), највиши врх Војводине.
На наредној мапи су приказане све наведене планине.
Долина Јужне Мораве је композитна речна долина. Састоји се од више наизменичних проширења и сужења у којима се смењују котлине и клисуре. На почетку речне долине Јужне Мораве налази се Прешевска повија. Прва велика котлина кроз коју протиче Јужна Морава је Врањска котлина, затим тече кроз Грделичку клисуру, а потом и кроз Лесковачку котлину. Између Лесковачке и Нишко-алексиначке котлине налази се Печењевско сужење, док се Сталаћка клисура налази најсеверније.
Направити гугл мапу или гениали – композитне долине Јужне мораве : Прешевска повија, Врањска котлина, Грделичка клисура, лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Нишко -алексиначка котлина, Сталаћка клисура.