Подземне воде и реке Србије
Кључни појмови:
Издан
Артешка издан
Термоминералне воде
Бање
Морски сливови
Реке
Речни режим
Све воде на копну делимо на подземне и површинске.
Вода која се налази у Земљиној унутрашњости назива се подземна вода. Подземне воде могу да буду артешке или изданске. Артешке подземне воде се налазе између два непропусна слоја, а изданске се налазе у улегнућима изнад непропусних стена.
Место где подземна вода избија на површину назива се извор, а јаки извори у крашким теренима се називају врела.
Посебан тип извора подземних вода су термоминерални извори. Минералне воде садрже више од једног грама растворених минерала по литру воде. Оне могу бити топле и хладне. Воде топлије од 20 степени Целзијусових, називају се термалне. Воде које су и минералне и топле називају се термоминералне.
Термоминералне воде имају лековита својства, тако да се у њиховој близини налазе бање и лечилишта. Неке од најпознатијих бања у нашој земљи су: Врњачка, Врањска, Врдник, Врујци, Сокобања, Нишка бања, Пролом бања, Ковиљача, Буковичка, Бестовачка, Матарушка, Куршумлијска, Овчар бања, Русанда и друге.
На наредној мапи су приказане бање Србије.
Реке Србије имају разгранату мрежу и отичу у три морска слива: Црноморски, Јадрански и Егејски.
Највеће реке Црноморског слива су: Дунав, Тиса, Тамиш, Бегеј, Сава, Колубара, Дрина, Лим, Увац, Велика Морава, Расина, Скрапеж, Ђетиња, Ибар, Лаб, Јужна Морава, Нишава, Топлица, Јабланица, Ветерница, Власина, Млава, Пек, Тимок и друге.
Сливу Јадранског мора припада река Бели Дрим чије су веће притоке Пећка и Дечанска Бистрица.
Егејском сливу припадају Лепенац, Пчиња и Драговиштица.
Речним режимом описујемо две битне одлике река: водостај и протицај. Водостај је ниво воде у речном кориту, док је протицај количина воде која у секунди протекне реком.