Број, просторни распоред и природно кретање становништва
Кључни појмови:
Број становника
Густина насељености
Распоред становништва
Депопулација
Природно кретање становништва
Бела куга
Број становника добија се на основу пописа становништва који се углавном одржава нa сваких десет година. Становништво Србије је последњи пут потписано 2022. године. Према подацима последњег пописа, Србија без Косова и Метохије има 6.647.003 становника. Просечна густина насељености у Србији износи око 75 становника по километру квадратном.
Распоред становништва није равномеран и зависи од природних и друштвених фактора. Равничарски делови наше земље су гушће насељени од планинских, а најгушће су насељене територије великих градова: Београд, Нови Сад, Ниш, Приштина и други. Више од половине становништва Србије живи у градовима.
Брдско планински делови наше државе су слабо насељени. Депопулација је посебно изражена на истоку Србије где се број становника убрзано смањује.
У природном кретању становништва јављају се велике промене услед природних циклуса рађања и умирања.
Највећи део Србије има негативан природни прираштај, посебно у јужној Србији и Војводини, док се у Рашком и Пчињском округу бележи позитиван тренд природног прираштаја.
Смањење броја становника услед негативног природног прираштаја назива се “бела куга“. Ова појава је посебно изражена у Пиротском, Јабланичком, Нишком, Зајечарском и Борском округу. Општине са најнижим природним прираштајем су Црна Трава, Гаџин Хан и Бабушница.
Највишу стопу природног прираштаја имају општине Тутин, Нови Пазар, Прешево, Бујановац и Сјеница. Негативни природни прираштај узрокује демографско старење становништва.
Миграциони процеси у Србији
Кључни појмови:
Миграције
Сталне миграције
Историјске миграције
Савремене миграције
Привремене миграције
Сезонске миграције
Дневне миграције
Миграције представљају кретање становништва у оквиру неке територије или изван ње. Миграције могу бити сталне и привремене.
На подручју Србије јављају се свe врсте миграција.
Сталне миграције представљају трајну промену места боравка становника и деле се на историјске и савремене.
- Историјске миграције настале су због турских освајања од средине 15. до 19. века. У том периоду јављају се три миграционе струје: Косовско-метохијска, Динарска и Вардарско-моравска.
- Савремени миграције обухватају пресељење становништва из села у градове. Ове миграције узрокује демократско старење села и њихово постепено изумирањe.
- Велики проблем за Србију представља “одлив мозгова“, тачније исељавање високообразованог становништва. Сматра се да се од почетком овог века из Србије иселило преко 650.000 људи.
- Привремени миграције могу да буду сезонске и дневне.
- Сезонске миграције представљају привремено пресељење ради обављање сезонских послова, а дневне су оне које се јављају свакодневно, на пример када радници иду на посао или ђаци у школу.
Домаћи задатак :
Израчунати миграциони салдо општине у којој се налзи Ваша школа .