Структура становништва Србије
Кључни појмови:
Биолошка структура
Полна структура
Старосна структура
Друштвено-економска структура
Верска структура
Образовна структура
Економска структура
Структура становништва Србије може бити биолошка и друштвено-економска.
Биолошку структуру делимо на полну и старосну.
У полној структури Србије већи је удео женског него мушког становништва. У млађем узрасту је више мушког становништва јер се роди већи број мушке деце. Касније се тај однос мења, па се број жена повећава у односу на мушкарце. Такав однос је последица веће смртности мушког становништва.
Старосну структуру становништва наше земље одликује високо учешће старог становништва. Просечна старост становника износи 43,3 године. Зајечарски округ има највише најстаријих становника, а највећи удео младог становништва има Рашки, Јужнобачки и Пчињски округ.
Друштвено-економска структура:
Срби су већински народ у Србији са 83,3 процената, а затим следе Мађари, Бошњаци, Роми, Словаци, Хрвати, Румуни, Црногорци, Буњевци, Русини, Албанци и други.
По верској структури највише има православаца, а затим следе католици и протестанти. Ислам је најзаступљенији на подручју Косова и Метохије.
По образовној структури највећи део нашег становништва има завршену основну и средњу школу, а високо образовање има око 11 процената становништва.
Удео радно активног становништва износио је око 41 проценат, а радно неактивног 59 процената, што показује економску структуру.
Република Србија 2022 године без Косова и Метохијеима, 6 647 003 становника
Мушко 3 231 978 Женско 3 415 025 становништво
Национална структура
Срби 5360239
Мађари 184442
Бошњаци 153801
Роми 131936
Албанци 61687
Словаци 41730
Хрвати 39 107
Румуни 23 044
Власи 21 013
Црногорци 20 238
Македонци 14 167
Бугари 12 918
Русини 11 483
Буњевци 11 104