Београд – главни град Србије
Географски положај
Саобраћајни положај
Рељеф
Клима
Реке
Становништво
Културно-историјско наслеђе
Београд је највећи град у Србији и један од највећих градова на Балкану. Обухвата 3,6 процената територије Србије и у њему живи 15 процената укупног становништва наше земље.
Географски положај Београда је повољан. Налази се на ушћу Саве у Дунав, на додиру Панонске низије и јужног обода Панонског басена. Такође, има и веома повољан саобраћајни положај. Кроз Београд пролази речни Коридор 7 и друмско-железнички Коридор 10. У приградској општини Сурчин се налази и међународни аеродром “Никола Тесла“.
У рељефу Београда истиче се равничарски део Баната и Срема, а најистакнутији облици рељефа су планине Космај и Авала.
Клима Београда је умерено-континентална са просечном годишњом температуром од 11,7 степени Целзијуса.
Кроз Београд протичу реке Дунав и Сава.
Територија Београда је подељена на 17 општина, од којих је десет спада у централне градске општине, а седам припадају приградским општинама.
Према процени републичког завода за статистику, за 2019. годину, на територији Београда је живело 1.694.056 становника.
У Београду се налази бројно културно-историјско наслеђе: Калемегдан са Београдском тврђавом, Храм Светог Саве, Црква Светог Марка, велики број музеја, позоришта, галерија и слично.
У Београду се налази седиште председника републике, Владе и Народне скупштине. Седиште је и Универзитета у Београду, Српске академије наука и уметности и других важних и престижних институција.
Београд је важна туристичка дестинација коју посећује велики број туриста из читавог света.
Музеји у Београду
NARODNI MUZEJ
Najstarija je muzejska ustanova u Srbiji – osnovan je 1844. Poseduje u fondovima 290.000 inventarisanih predmeta. Zbirke: praistorijska, srednjovekovna, novije srpske umetnosti, stranog slikarstva. Izdaje Zbornik Narodnog muzeja i časopise “Numizmatičar” i “Kovčežić”. Organizator je velikih reprezentativnih izložbi iz zemlje i inostranstva, kao i manjih tematskih izložbi. U sastavu Narodnog muzeja su i:
- Galerija fresaka, Cara Uroša 20
- Vukov i Dositejev muzej, Gospodar Jevremova 21
- Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Ljube Stojanovića 25
VUKOV I DOSITEJEV MUZEJ
Osnovan je 1949. Nalazi se u zgradi nekadašnje Velike škole, koju je kao Licej otvorio 1808. veliki srpski prosvetitelj i prvi srpski ministar prosvete Dositej Obradović. Muzej ima stručnu biblioteku, sa manjom čitaonicom i sastoji se iz dva dela – u prizemlju je deo posvećen Dositeju Obradoviću, a na spratu deo o životu i delu Vuka Stefanovića Karadžića.
- Vukovu zaostavštinu otkupila je svojevremeno srpska država od njegove kćerke Mine Vukomanović. Ovamo su prenesene i sve Vukove lične i porodične stvari čuvane u Narodnom muzeju, kao i jedan deo arhivskog materijala iz Vukove zaostavštine pohranjene u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti – diplome, posetnice, razne zabeleške, računi i recepti.
- Dositejeve lične stvari, biblioteka i rukopisi razneseni su 1813, pa je bilo teže sakupiti autentičan materijal za muzejsku postavku. U Irigu su pronađene knjige u biblioteci manastira Hopovo iz doba kada je u njemu bio Dositej. Na jednoj je i originalni Dositejev zapis o tome da je knjigu pričitao.
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI
Osnovan je 1958. Ima oko 8.540 predmeta. U sastavu Muzeja su i:
- Galerija Petra Dobrovića, Kralja Petra I 36
- Atelje Petra Lubarde, Iličićeva 1
- Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Drajzerov prolaz 2
- MUZEJ SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
- Osnovan je 1856. Ima 5.351 predmet, od kojih je izloženo 530. Zbirke: ikone, liturgijski predmeti od metala i drveta, crkveni tekstil, bogoslužbene rukopisne i stare štampane knjige, grafika (drvorez i bakrorez), portreti, privilegije, sinđelije i druga arhivska dokumenta. Okosnicu čine crkveno-umetnički i drugi predmeti koji su pripadali, uglavnom, fruškogorskim manastirima. Tokom Drugog svetskog rata (1941/1942) isti su opljačkani od strane ustaša i odneti u Zagreb, a posle rata (1946) vraćene Muzeju.
- ETNOGRAFSKI MUZEJ
Nastao je kao samostalna institucija 1901. iz etnografske zbirke Narodnog muzeja. Poseduje 151.990 predmeta i sledeće zbirke: narodnih nošnji, tkanina i ćilima; privrednih sprava; zanata; pokućstva i posuđa (drvo, metal, keramika); predmeta uz običaje; slika; starih fotografija; predmeta i slika sa terena; predmeta vanevropskih naroda i dr. Izdaje “Glasnik Etnografskog muzeja”. U sastavu Muzeja je Etnografska spomen-zbirka Hristifora Crnilovića (Kraljevića Marka 5).
- MUZEJ VAZDUHOPLOVSTVA
- Osnovala ga je Komanda Ratnog vazduhoplovstva i protivavionske zaštite 1957. Poseduje letelice raznih tipova, motore, opremu, memorijalne zbirke pojedinih vazduhoplovaca, makete i učila. Zgrada Muzeja, atraktivnog izgleda, nalazi se na platou ispred Aerodroma “Nikola Tesla” u Surčinu.
- VOJNI MUZEJ
- Osnovan je 1878. Ima 26.047 predmeta i sledeće zbirke: za praistoriju, antiku i zapadno naoružanje; orijentalnog oružja; nacionalnih barjaka do 1918; fabričkog naoružanja; umetničkih slika od 17. do 20. veka; zastava od 1918. do 1945; odlikovanja od 1918. do danas; fotodokumenta od 19. veka do danas; arhivalija i uniformi. Izdaje časopis “Vesnik”.
- Među predmetima koji se čuvaju u Muzeju mnoštvo je zanimljivih – od dva turska koplja i oklopa turskog vezira iz Kosovske bitke, preko kolekcija starog oružja, uniformi i ratnih zastava (među kojima i uniforma kralja Aleksandra Karađorđevića u kojoj je ubijen 1934. u Marseju), do zbirke Ordena narodnog heroja svih palih partizanskih boraca.
Muzej prikuplja najznačajnija dela jugoslovenskih slikara, vajara i grafičara 20. veka, a jedina je institucija koja hronološki i antologijski prikazuje jugoslovensku savremenu umetnost, njene korene, strujanja i aktuelne vrednosti. Zbirka počinje sa 1900. godinom i proteže se do najnovijih ostvarenja. Pored stalne postavke u Muzeju postoji i dinamičan galerijski deo u kojem se organizuju studijske i retrospektivne izložbe afirmisanih jugoslovenskih umetnika, kao i izložbe stvaralaca iz drugih zemalja.
Позоришта у Београду
Југословенско драмско позориште
Основано је 1947. године као репрезентативно позориште нове Југославије. Темеље репертоарске оријентације ЈДП-а, као позоришта високог литерарног нивоа, поставио је његов први уметнички руководилац – Бојан Ступица. Оријентација ЈДП-а до данашњег дана није промењена. Југословенско драмско позориште је настало на месту јахачке школе, када је коњушарница адаптацијом претворена у сцену.
Атеље 212
Позориште Атеље 212 је започело свој живот 12. новембра 1956. године, премијерним концертним извођењем Гетеовог “Фауста”. Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе. Атеље је основан као позориште у коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време, а поред тога, испунило је жеље да постоји позориште које ће се организационо разликовати од постојећих, које пре свега неће бити институција. У трагању за погодним простором, “пронађена је” читаоница новинске куће “Борба”, а Борислав Михајловић Михиз је назвао ново позориште: Атеље 212.
Београдско драмско позориште
Београдско драмско позориште основано је 1947. године под именом Градско позориште, а прва представа МЛАДОСТ ОТАЦА, у режији Петра С. Петровића, по тексту Бориса Горбатова, одиграна је 20.фебруара 1948. године. Позориште је педесетих година прошлог века имало на уму политичке моменте развоја савремене уметности.
Народно позориште
Жеља да се у Београду оформи стално професионално позориште датира од 1841. године. Након скоро три деценије одигравања представа по разним локалитетима главног града, 18. августа 1868. године, Кнез Милан Обреновић је положио камен темељац за изградњу зграде Народног позоришта, на месту на којем се до 1866. године налазила Стамбол капија – једна од четири капије на излазу из београдске вароши. Прва представа у новој згради је изведена годину дана након почетка изградње – 30. октобра 1869. и од тада у Народном позоришту функционишу три уметничке јединице: опера, балет и драма.
Провери знање :