Енергетика Србије
Кључни појмови:
Енергетика
Обновљиви извори
Необновљиви извори
Термоелектране
Хидроелектране
Енергетика је привредна делатност која се бави производњом и прометом електричне енергије.
Србија је богата енергетским изворима који се могу сврстати у обновљиве изворе (енергија воде, Сунца и ветра) и необновљиве изворе (угаљ, нафта и гас).
Највећи део електричне енергије у нашој земљи производи се у термоелектранама (67%) и хидроелектранама (32%).
Две трећине капацитета инсталирано је у термоелектранама на лигнит, а највеће термоелектране у Србији су Никола Тесла А и Б, Костолац А и Б, Колубара и Косово А и Б.
Хидроенергија је чист и обновљив извор енергије. Од укупног хидроенергетског потенцијала могуће је користити 73%, а од тога је искоришћено 52%.
Највише хидроелектрана има у сливовима Дунава и Дрине. Највеће хидроелектране у Србији су Ђердап 1 и Ђердап 2 на Дунаву и Бајина Башта и Зворник на Дрини.
Србија располаже и другим врстама обновљиве енергије као што је биомаса, где спадају отпаци биолошког порекла из пољопривреде, индустрије и комунални отпад.
У Србији није довољно искоришћена енергија ветра иако се у јужном делу Баната граде ветропаркови. Такође, недовољно је искоришћена соларна енергија, као и енергија из геотермалних извора.
Занимљивост:
Прва хидроелектрана у Србији изграђена је на реци Ђетињи у Ужицу, 1900. године. Изграђена је само четири године након прве хидроелектране на свету, на реци Нијагари. Хидроелектрана на Ђетињи ради и данас.
Соларна енергија : Соларана електрана DeLasol у Лапову је пуштена у рад . са својих 9,9 мегавата прикључне снаге је највећа у Србији , ачини је скоро 18.000 панела.
Енергија ветра : Анализа региона
U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:
- Istočni delovi Srbije – Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh, itd. U ovim regionima postoje lokacije čija je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast prostorno pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo izgraditi oko 2000 MW instalisane snage vetrogeneratora.
- Zlatibor, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.
- Panonska nizija, severno od Dunava je takođe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora jer je izgrađena putna infrastruktura, postoji električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne energije i slično. U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko 1500 do 2000 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.
Домаћи задатак : дискусија о налазиштима литијума у земљи, заштита животне средине.