Рударство Србије
Кључни појмови:
Рударство
Рудно богатство
Руде метала
Руде неметала
Рударство у Србији се развијало још од најстаријих времена. И данас у Србији постоје разноврсна лежишта руда метала и неметала.
Рудно богатство према намени и врсти можемо поделити на следећи начин:
- енергетски извори минералног порекла:
- угаљ,
- нафта,
- природни гас.
- црни метали:
- руда гвожђа,
- оплемењивачи челика (хром, манган, никл, молибден, кобалт итд).
- руде обојених метала:
- бакар,
- олово,
- цинк,
- антимон,
- боксит.
- племенити метали:
- злато,
- сребро,
- платина,
- паладијум.
- ретки метали (бор);
- радиоактивни метали (уранијум).
Осим руда Србија има и значајна налазишта неметала (цементни лапорац, азбест, барит, глина, кварц, грађевински камен и други).
Резерве угља у Србији су велике, највећи део тих резерви чини лигнит у Косовско – метохијском, Колубарском и Костолачком басену.
Резерве нафте и гаса су мале и има их на простору Баната, а уљаних шкриљаца у околини Алексинца.
Гвожђа највише има на простору Мокре Горе, а никла и хрома на подручју Косова и Метохије.
Обојени метали су највеће рудно богатство Србије. Бакра највише има на подручју источне Србије у Бору, Мајданпеку, Великом Кривељу и Церову. Олова и цинка највише има у копаоничкој рударској области (Стари Трг, Бело брдо, Ново брдо, Ајвалија) и у руднику Трепча у близини Косовске Митровице.
Злато се у Србији добија као пратећи елемент при преради руде бакра, олова и цинка. Слично злату добија се и сребро.
Налазишта уранијума има на Старој планини.
Провери знање кроз игру :